Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Na obali Save, u samom srcu Gradiške, pograničnog grada na severu Republike Srpske, dali su se u posao da se, kako pričaju tamošnji žitelji, oživi istorijski deo ovog mesta, koji će podsećati na vreme kad su tuda kružili fijakeri i kad se iz kuće nije izlazilo bez šešira. Naime, pokrenut je ambiciozni projekat obnove nekadašnje Srpske varoši, svojevremeno kulturnog, duhovnog i obrazovnog jezgra ovog kraja. Opisujući budući izgled, u Gradišci kažu da, prostirući se na više od 6.000 kvadratnih metara, novi-stari ambijent treba da podseti na doba kad je Gradiška nazivana Malim Beogradom. Kao što je Višegrad dobio Andrićgrad u znak sećanja na nobelovca, Gradiška planira da kroz Srpsku varoš izgradi memorijal za niz znamenitih ličnosti.
Za Srpsku varoš, koja je u prošlosti okupljala znamenite porodice, intelektualce i trgovce, arheolog i gradski menadžer Bojan Vujinović ispričao je za „Politiku” da su najzanimljiviji društveni krem, arhitektura kuća i ljudi koji su tu nekada živeli.
„Od Vase Vidovića, koji je prisustvovao Berlinskom kongresu, pa do, na primer, čuvene porodice Vase Čubrilovića, koji je osnovao Balkanološki institut u Beogradu, zatim Stake Čubrilović, prve doktorke u BiH, Ljubice Stefanović Lajić, prve profesionalne glumice, u čiju čast smo osnovali festival pozorišta u RS, Dušana Subotića, koji je u pet mandata bio narodni poslanik, a stradao je mučenički s vladikom banjalučkim Platonom, tako što su ga ubile ustaše. Prota Subotić, koji je u Gradišku dovodio Nikolu Pašića i druge znamenite ljude, zaslužan je za prvi pontonski most 1921. godine, koji je bio prva spona ovog dela Lijevča i Potkozarja sa Evropom”, rekao je Bojan Vujinović.
Srpska varoš je razvijala svoj identitet oko pravoslavnog hrama Pokrova Presvete Bogorodice, sagrađenog 1866. i obnavljanog više puta, a poslednji put 2022. godine. Nekada je obuhvatala i Srpsku osnovnu školu, izgrađenu 1887. godine (nažalost porušenu), kao i zgradu Crkveno-školske opštine iz 1884, koja i danas odoleva vremenu kao Zadužbina mitropolita Georgija Nikolajevića.
„Mitropolitova zadužbina predstavlja kamen temeljac naše baštine. Obnova ove građevine ključna je za povratak identiteta Srpske varoši, jer je ona simbol srpske prosvete i kulture ovog kraja”, objašnjava Vujinović.
Zamisao je da se Ulica mitropolita Georgija Nikolajevića, u kojoj su živele još neke znamenite srpske porodice – Malić, Brković i Kovačević – pretvori u šetalište sa ugostiteljskim sadržajima. „Želimo da stvorimo našu ’malu Skadarliju’, prostor susreta prošlosti i sadašnjosti. To je prostor koji je u vreme okupatorske vlasti odoleo u očuvanju nacionalnog identiteta i srpskog pisma”, dodaje Bojan Vujinović.
Naime, projekat obnove predviđa i izgradnju dva trga – onog nazvanog po mitropolitu Georgiju Nikolajeviću, koji će krasiti prostor ispred njegove zadužbine, i trga kralja Petra Prvog Karađorđevića, planiranog uz pravoslavni hram, neposredno pored magistralnog puta.
„Već na proleće 2025. krećemo s uređenjem partera oko hrama i postavljanjem skulpture mitropolitu Nikolajeviću, dok će poslednja faza biti izgradnja trga kralja Petra, koja zavisi od završetka novog graničnog prelaza i mosta. Celi posao, nadam se, trebalo bi da se okonča u narednim godinama”, ističe Vujinović.
Ujedno je to deo napora da se da turistički sjaj gradu koji je nekada nosio naziv Servicijum i koji obuhvata više od 50 kilometara obale reke Save, zbog čega je Gradiška nekada bila najvažnija luka na toj reci. Tamošnji žitelji skloni su da se hvale kako se na razmeđi između dva veka na ulicu nije izlazilo bez štapa i šešira, a na sve strane, kako se pisalo, osećali su se raspoloženost, prosvećenost i duh inteligencije.
„Ovaj gradić je dnevna štampa krajem 19. i početkom 20. veka nazivala Malim Beogradom, jer je Gradiška imala najveći broj kulturnih i prosvetnih društava, više od Banjaluke i Sarajeva, i ona su bila nosioci srpske tradicije i identiteta. Ova društva su okupljala našu inteligenciju i trgovce, čuvajući naš jezik, pismo i kulturu. Obnova Srpske varoši ne znači samo vraćanje starih fasada, već i tog duhovnog nasleđa. Kroz muzeološke pristupe, kodove i aplikacije želimo mladim generacijama da približimo ovu jedinstvenu priču”, kaže Vujinović.
Ističe da je, sem duhovne i istorijske dimenzije, važan i turistički aspekt, posebno zbog neposredne blizine najfrekventnijeg graničnog prelaza u BiH.
„Mnogo je lepih sećanja na znamemite ljude, koji nisu bili samo bogati trgovci ili učeni ljudi, već su znali da jedino školovanjem i obrazovanjem dece možemo da nosimo svoj nacionalni identitet i da na osnovu te baze nađemo razvojnu snagu za izgradnju društva i zemlje”, istakao je Vujinović.
Izvor: politika.rs